Vršačka afirmacija umetnika "ARS"

Vršačka afirmacija umetnika "ARS"

Sunday, September 16, 2018

VAU "ARS" u grožđebalskom ruhu "Žikine Šarenice"



Za starim Rimljanima zapela je tvrdoglava tvrdnja da je u vinu istina (“In vino veritas”), tom napitku od vinove loze duge tradicije, čije trajanje , po nekim izvorima, doseže oko 8000 godina. U antici se smatralo božanskim pićem, usko povezano sa kultom boga Dionisa. Dok se vinorodnost prostora današnje Srbije pretakalo u tradiciju upotebom još od III veka n.e. kada je prve čokote zasadio car Prob na padinama Fruške Gore, i u okolni tadašnjeg Sirmijuma. Vino u umerenim količinama nije samo piće koje donosi radost zdravicama – nego i lek duši i telu. Grad Vršac ovome napitku i berbi voća koje mu prethodi posvećuje nekoliko septembarskih dana svake godine. Tako se manifestacija poznata kao “Dani berbe grožđa”, odnosno “Grožđebal”, i ove godine, trećeg vikenda u septembru (od 13. do 16), održala 61. put po redu, počevši od prve izložbe vina održane u kafani “Kod dva ključa”, 1857. godine. Gradonačelnik četvorodnevnog karnevalskog Vršca je Vinko Lozić, ispao iz pera čuvenog Jovana Sterije Popovića, čiji je zadatak da sa posetiocima isprobava najbolja vina koja neguju redovi vinskih vitezova, okupljnih zajedničkim zanatom, i učestvuje u kulturno-umetničkom, sportskom i zabavnom programu.


Ovoga puta Vinko Lozić je sve znamenite Vrščane i njihova udruženja poveo pod živo oko kamera emisije "Žikina Šarenica” i sa njima pokazao sav bogati potencijal ovog grada zapetog u žicama tamburaškog orkestra “Peta žica”, u glasnicama Gradskog hora “AS” (sa dirigentom Anđelkom Surčević), Crkvenog hora “Sveti Teodor Vršački” (sa dirigentom Olgicom Šinković), i mešovitim glasovima hora muzičke škole “Josif Marinković” (sa dirigentom i direktorom Tatjanom Gerdec Mrđom), u pojedinačnim nastupima operskih pevača Ljubomira Popovića, Tanje Andrijić, Ljubice Vraneš, zatim pop izvedbama Ive Grujin, Emilije Đonin, starogradskim numerama Danke Stoiljković i Milana Prunića. Vršac je pokazao bogatstvo svojih raznolikih etno koreografija kroz nastupe KUD-ova: “Laza Nančić”, “Petefi Šandor”, “Grozd”, “Doina”, “Mihaj Eminesku”, ali i plesnih gravura modernih plesnih grupa. Pokazao je svoju sportsku srčanost kroz džudo, tekvondo, košarkaške, fudbalske, stono-teniske, paraglajding veštine. Mnoge talentovane pojedince i udruženja oko televizijskih kamera ove emisije nije uspelo da obuhvati, oni će pomenuti ili ne verno, vredno i predano raditi, u krilu svog grada. Lepote svoje kulture iznedrio je putem video priloga iz Gradskog muzeja “Konkordija”, Gradske biblioteke, Pozorišta “Sterija”, Manastira “Mesića”, Saborne crkve “Sv.Nikola”, katedrale Sv.”Gerharda”, Vršačke kule, Vidikovca i monumentalnih ulica preplavljenih karnevalskim relikvijama…
Upravo u toj emisiji, u ovoj ponosnoj umetničkoj ogrlici, čije se niti nastavljaju u nedogled i iza kamera – našao se i VAU “ARS”, u čije ime je istupila predsednica Verica Preda PreVera. “VAU “ARS” je Vršačka Afirmacija Umetnika “ARS” koja okuplja afirmisane i neafirmisane umetnike svih oblasti umetnosti, ali i ljuditelje umetnosti. Tako da smo mi nešto što je simbioza stvaranja. Naš moto je: “Stvaranjem dišemo!”. Ako nema umetnosti u nama, ako nema tog talenta koji je prenet na okolinu, onda ne postojimo. VAU “ARS” postoji kroz razne radionice. Naš cilj i naša misija jeste da privučemo decu, da ih sklonimo sa ulice i zainteresujemo za nešto lepo. Umetnost nosi dobrotu, stoga stvaramo dobre ljude, stvaramo dobru klimu za razvoj jednog grada i jedne sredine.” Nakon zahvalnosti gradu što nam je iznajmio prostorije za razvoj kako kolektivnih, tako i individualnih talenata, PreVera je gledaoce počastila svojom tradicionalnom grožđebalskom zdravicom, iz koje pucaju čokoti u vino. U daljem razgovoru sa Žikom, PreVera je nastavila sa opisom udruženja, ne skrivajući svoju radost – da ima oko 60 članova, “ iz Vršca, ali naši članovi su i ljudi van Vršca –iz Beograda, Češke, čak iz Estonije, pa iz čitavog regiona. Verujte da našu misiju podržavaju mnogi umetnici – jako sam srećna i zadovoljna zbog toga. Imamo članove od 5 godina pa do 75”.
 Predstavio se i jedan od članova našeg udruženja, nekadašnji slavni kapetan “Galeba” i učitelj mnogih pitomaca, autor poznate pesme “Pozdravite moga tatu”, kao i mnogih pesama tradicionalnog ruha – Slobodan Milinković. “VAU “ARS” –zapamtite”, uzviknuće Žika. U emisiji su takođe učestvovali Natalija Rosić etno koreografijom KUD-a “Laza Nančić”, maestralni Ivan Jovanović numerom na klaviru i Dejan Dimitrijev muzičkom izvedbom na saksofonu u okviru nastupa Muzičke škole “Josif Marinković”.
Pozivamo svakog ko je entuzijastičan, ima razvijen umetnički talenat i želi da ga podeli, ili da se razvija, ima inovativne ideje koje hrabro zadiru i u druge vidove umetosti, i ko je pre svega plemenita i dobra osoba kao i atmosfera u kojoj radimo - da napiše svoju umetničku biografiju i motivaciono pismo, u kom će obrazložiti kako vidi svoje mesto u VAU “ARS”-u, na koji način želi da doprinese razvoju udruženja, ali i šta očekuje od njega i pošalje na mejl adresu vau.ars@gmail.com
Prati znak. Budi!

Tekst: Nikolina Nina Babić
Fotografije: Aleksandar Putnik, Zoran Varjaški
Video isečak iz https://www.youtube.com/watch?v=8IEAarJ1x5Q

Saturday, September 8, 2018

VAU "ARS" održao književno veče "S unutrašnje strane korica: Sanja Radulović"


Vršačka Afirmacija Umetnika "ARS" održala je književno veče pod nazivom "S unutrašnje strane korica: Sanja Radulović", 8. septembra 2018. u 19. času, u prostorijama udruženja (ul.Vaska Pope 14). Dakle, reč je o prvoj književnoj večeri navedenog projekta u novim prostorijama udruženja, ujedno i prvoj promociji prve knjige pripovedaka autorke iz Doboja pod nazivom "Nomad na štiklama", i to u već prepoznatljivom VAU "ARS" duhu - pogledom na poetiku odabranog gosta "iznutra", iz epicentra njegovih književnih manira i poetskih relikvija i autorovo suočavanje sa jednim od živih interpretacija sopstvenog dela. Sve je to refleksija jednog od naši osnovnih stavova da je umetnik zaista umetnik kada postane inspirator drugima, a njegovo delo inspiracija koja inicira stvaranje i rađa drugo delo. Dakle, ovakav vid promocije zahteva kvalitetnog inspiratora i delo koje ume da zazvuči značenjem i dubinom, te da nas "ozrači" inspiracijom.

Naš novi izazov - predstavljanje zbirke pripovedaka "Nomad na stiklama", uz dodatak zbirki pesama „Lepet krila majke ptice“ i "Prstohvat maslačka", da bi se poetička žila kucavica autorke Sanje Radulović jače osetila  - zagrejao je kreativne mišiće nas u VAU „ARS“-u još u osmominutnoj video najavi, puštenoj na našem zvaničnom youtube kanalu, dve nedelje pred sam događaj. S obzirom da Sanjinu poetika shvatamo kao sebetražje, u materiji, u predodređenosti, u definisanju, u stavovima, u duhovnosti individualne prirode, istu smo opisali kroz igru stopala, uparene sinegdohe čoveka i metafore njegovog traganja kako za sobom i sopstvenim smislom bitisanja, tako i za ovostranim utočištem među ljudima, na samom ljudskom bojištu između dobra i zla. Stopalima ne odenusmo obuću - kalup, čak ni onu iznošenu, koja je na pragu da se rascepa i oslobodi i metaforu i um vlasnika stopala kako bi bio bolje videlo sopstvenog puta. Radosti koju smo osetili dok smo lutali autorkinim lutanjima i hranili stopala njenim umetničkim putevima, prilikom kreiranja video i audio snimka, osetili su sledeći članovi: Marica Ćosić, Dunja Radovanović, Verica Preda Prevera, Angela Tot, Miodrag Jovičić mlađi, Nikolina Nina Babić, koja je ujedno i idejni tvorac i tehnički realizator video najave, potpomognuta veoma značajnim, svežim idejama osmogodišnjeg Miodraga. 

Program same večeri, započet video najavom, pretočio se u dramski prikaz koji je  podrazumevao učešće više „Nomada“ – racionaliste (Verica Preda PreVera), sanjalice (Nikolina Nina Babić) i pravednika (Dunja Radovanović) – koji tragaju za načinom na koji ih je autorka osmislila kroz međusobni razgovor, kao i za svrhom svog slovnog bitisanja.
Centralna razgovorna scena tri Nomada predstavljala je adaptirane dijaloge iz Sanjinih priča i pripovedaka iz zbirke „Nomad na štiklama“. Dramatizacija je bila Nikolinino delo. Tokom razgovora iz kofera su se vadile poetske relikvije (šljive, koverte, školjka, fotografija...) koje su bile lajt motivi pojedinih priča, a ujedno i povod njihovog čitanja.
 Zorana Tomić maestralno je iznela i  glumački dočarala njihovu atmosferu, bilo da je u pitanju ratna agonija ili humorna scena sa papirima, a vrlo se dobro u ulozi interpretatora snašla i Maša Živković. Zorana je, ujedno, svojim idejama upotpunila i najvećim delom realizovala izgled tovečernje scenografije, koja je zbog svoje topline i nagoveštaja doma privremeno zaustavila Nomade u svojoj stalnoj potrebi za kretanjem, da bi ispričali priču o društvenim pošastima i kulturnoj degradaciji, o diskutabilnoj semantici i upotrebi pojma „normalno“, o današnjoj šarolikoj književnoj sceni, potrebi za govorenjem i pisanjem usled teških ratnih iskustava i potragom za smislom trajanja i borbe. Scena je postavljena u centralnom delu prostorije, oponašajući rimske i grčke atrijume, kako bi publika bila u bliskom odnosu sa scenskim dešavanjem, što će se kroz njihovo učestvovanje u kasnijoj razmeni komentara pokazati kao veoma uspela ideja. Kao tonska podrška, u odabiru i nijansiranju instrumentalne numere „Otkad tebe volim“ Divne Ljubojević i Bajage, koja je prožimala i oplemenjivala tkivo programa, odlično se pokazao i Miodrag Jovičić (stariji). Neizostavna logistička podrška bili su i Srbislav Srba Bošković i Dragiša Preda.

U drugom delu usledio je intervju autorke, gde nam je otkrila koju je svrhu dala Nomadima, kad je začeta potreba za pisanjem, kao i to da je pisanjem pronašla utočište u knigama, koje opet putuju umovima, pa se ni tu ne smiruje; zatim i to da su joj iskustva u velikoj meri oblikovala pisanje, posebno ona najdublja, ratna. Govorila je o paralelnom poetskom i proznom stvaranju, kao i o tome da su joj akteri u poeziji, a i prozi često u iznošenim ili pozajmljenim cipelama i o trenutku kada se Nomad prvi put sagao da obuje vlastite štikle i da li je zbog njihove visine bolje (u)video i sebe i okolinu. S obzirom da pripovetke u prvom poglavlju „Odiseja“ snažno povezuje motiv ratnog iskustva, pitali smo je da li ima možda nekih planova za okušavanje u romanima. Rekla je ponešto i o prirodi svog humora, dominantnog začina za istinu u ciklusu „Između ljudi i redova“, i o esejizaciji i refleksijama u poglavlju „Štit (od) života“, a posebno u završnoj priči „Nizbrdica vremena“ gde pripovedno ja iznosi svoj stav o današnjim piscima. Otkrila nam je gde misli da ide najveći nomad od svih – književnost. Ponešto o njenom stvaralaštvu izneo je Darko Habazin, pesnik, aforističar, i jedan od recezenata zbirke pesama „Prstohvat maslačka“. Poslenje pitanje metafizičke konotacije (inače, izvađeno kao citat iz same autorkine knjige priča), po nama izuzetne važnosti: šta bi radila da se u sledećem životu rodi kao drvo, podstaklo je masovna pitanja i kreativne konstatacije publike, čak i poneki stih. Tovečernjom aktivnošću i brojnošću vršačka publika je pokazala da ume da uposli svoja mentalna stopala i razmenjuje mišljenja i utiske, radujući naš stvaralači duh, na šta smo veoma ponosni i zahvalni.

A ponosni smo što su pod okrilje umetničke porodice VAU „ARS“-a, potpuno zaslužno stali i Dunja Radovanović, Zorana Tomić i Mirjana Magura, književnica iz Beča – zvaničnom dodelom članskih karti.
Posebnu zahvalnost upućujemo udruženju „Parakvad“ na tehničkoj podršci, i u okviru njega Banetu Kneževiću što je svaki trenutaka večeri spakovao u video snimak za nezaborav. Kao i našoj Danijeli Tot što je uživo prenosila dešavanja za oči onih koji nisu mogli fizički biti tu.


Tekst: Nikolina Nina Babić

Fotografije: Danijela Tot, Đurđica Horongozo, Jelena Danilović

Thursday, August 23, 2018

Одржан летњи концерт Музичког центра „Звончићи“ уз подршку ВАУ "АРС"-а




Лепршавог 23. августовског дана, 2018. године, на павиљону градског трга у Вршцу (Трга Св. Теодора Вршачког), десио се летњи концерт распеваног дечјег хора „Звончићи“, истоименог музичког центра, уз музичку пратњу Ивана Јовановића и Ненада Кукића у оквиру „Вршачког културног лета“, које већ традиционално организује Културни центар Вршац. 
„Звончићи“ су вече започели дечјом хорском нумером „Молимо за фину тишину“. Верица Преда ПреВера је римованим модераторством повела вече пуно великих дечјих порука склупчаних у клупко хорске песме. „Да, пријатељи, ове вечери испод брега, док нас кула чува, нек се вест чује од ува до ува: постоји мала музичка бригада која је понос нашег вољеног града. На челу бригаде професорка Олгица, осваја мала и велика срца. Највише воли клавирске дирке и с децом певање и свирке. Ненад (Кукић) у стопу с гитаром прати, а сви баш воле кад почне и певати. Ту је и Иван (Јовановић), с клавиром дише, прелепо свира и новеле пише. Озбиљан момак, а у души дете – тек ћете за њега чути, мој свете. А племениту војску чине дечица добра, будуће звезде великог калибра, радост и љубав кроз песму шире, и љуте и завађене лако помире. Вечерас, пријатељи, `Звончићи` звоне.“  Почетак представљања ове музичке дружине начинила је својим наступом „одговорна и тиха Невена, што у свему слуша, не пропушта ништа“, а која је кроз дечју песму озбиљно поручила: „Ви велики, певајте сада, с песмом се свака пробуди нада, с песмом се осмех већи рађа, који с лакоћом вуче из безнађа.“, а нешто потом и песмом „Лутка“. 
Након ње представила се Софија „која сваком лепотом плени, кад почне да пева и птица занеми. А посебно је вечерас лепоту свог гласа поклонила члановима Удружења „Параквада“ певајући њихову химну,“ за коју је текст начинила ПреВера, а у музичку композицију оденула Олгица Чех. У каснијем делу програма, невена је извела и песму „Киша“, која је освојила највише симпатија публике на овогодишњем фестивалу „Мала пролећна сцена“. Песмама „Сваком нешто фали“ и „Пчелица“ представила се и преслатка Маша, „весела чигра, која и пева и игра“. Андреа која „срећу проноси и осећај радости увек носи“ даривала је присутнима песму „Зечје ухо“ у сопственој изведби, а нешто касније и песму „Прича о Кони“, аутора Мирослава Алексића, музички обликованим од стране професорке Олгице Чех. Милица „нежна и мила као свила“, својим лепршавим гласом  изнела је песму „Музички инструменти“, а нешто потом и „Звончасту песму“, химну Музичког центра "Звончићи", за коју је стихове написала ПреВера, а композицију начинила Олгица Чех. 
После распеваних гласића, иначе учесника многобројних дечјих приредби и фестивала, на ред су дошли и музички разиграни прстићи. Наиме, Музички центар „Звончићи“ је уточиште и за дирке и за жице, за гитаре и гитаристе“, где се свира поп, рок, метал и класична музика, под вођством учитеља гитаре Ненада Кукића. Иван Јовановић, члан музичке фракције ВАУ "АРС"-а и будући студент престижне Музичке академије (Универзитета за музику и извођачке уметности) у Бечу, допринео је да „Звончићи“ сјајно зазвуче, а представио се извођењем песме „Рингишпил“ Ђорђа Балашевића.


Професорка Олгица Чех је исказала скромност при истицању сопствног деценијског уметничког и педагошког рада речима, што је надоместила ПреВера, као и њену подребу да све што жели да каже, говори својим делима. Она у оквиру МЦ „Звончићи“ малу и велику децу учи да хорски певају, свирају, друже се, као и то да песмом изражавају солидарност и хуманост. Она је уједно и члан ВАУ „АРС“-а у коме је велики инспиратор својим деценијским активностима, идејама и великом тврдоглавом вољом за креативним радом са децом, упркос разним тешкоћама. Почевши од 1990. године, када се појавила на музичкој сцени Вршца, организовала ј мноштво музичких фестивала за децу, сарађујући са великим уметничким именима (Драганом Лукићем, Миром Алечковић, Љубивојем Ршумовићем, Добрицом Ерићем, Милорадом Мандићем Мандом, Бодом Нинковићем, Сашом Локнером, Љубом Нинковићем, Бором Кандићем, Рашом Поповим, Нешом Ненадовићем, Марицом Вулетић, Моником Ромић...). „Ако смо оплеменили ваша срца – онда смо испунили свој задатак“, рећи ће надахнуто ПреВера на завршници програма „Певајте, јер песма је, нарочито дечја, као дечје срце, измами осмех на свачије лице. Дечја песма се из душе пева, чује се јако и са њом се снева, зато и ви, велики, певајте сада – с песмом нек се пробуди свака нада. С песмом се осмех већи рађа, и с лакоћом вуче из безнађа.“

Хорска дружина Музичког центра „Звончићи“ отвара своја врата за нове мале талентоване полазнике. Како? Позивом на број  0641873539 – и врло лако сазнаћете када, где и како.

Текст: Николина Нина Бабић

Фотографије: Србислав Срба Бошковић, Даница











Sunday, August 19, 2018

VAU "ARS" na "Banat Festu 2018"


VAU „ARS“ se odazvao još jednom dragom pozivu Centra za kulturu Opštine Alibunar, kome je rado odgovorio učešćem. Naime, prvi kulturni „Banat fest 2018“ održan je u Alibunaru prijatnog popodneva, 19.08.2018, u dvorištu Doma kulture, gde je sve primetno i u potpunosti odisalo kulturnim aktivnostima. Tamburaški orkestar sa simpatičnim tenorom je otvorio program i uveo sve nas u prijatnu umetničku atmosferu. Dok su se svirale mađarske, rumunske i srpske pesme iz etno miljea, publika je razgleda štandove sa rukotvorinama i jelima iz tradicionalni kuhinja Srba, Rumuna i Slovaka, izrađenih vrednim rukama domaćica iz nekoliko etno udruženja, poput Udruzenje žena "Etno Art Brakos". Program je upotpunila i dečja predstava, a potom i izložba slika, čije je otvaranje pratio i nastup pesnika. 
Usmerenost na celokupan program i pažnja publike se i te kako osetila, a naročito pri slušanju članova VAU „ARS“-a kako govore svoje stihove uz tihu pozadinsku pratnju tamburica. Među njima, najviše simpatija prisutnih pridobio je nastup gospodina Slobodana Milinkovića, gde je došla do izražaja njegova spretnost u komunikaciji sa publikom. Ferenc Koso, budno žurnalističko pero Banata, napisaće velikim slovima na svom fejzbuk profilu: "Vrcali su stihovi, a mornar grada pod kulom usidrio "Galeba" i u Alibunaru sa posadom (VAU) "ARS"-a ostavio odličan utisak - stih ne poznaje granice, posebno kada pesma ima rimu i pravu poruku - da živi ljubav!"
Verica Preda PreVera osvojila je gromoglasni aplauz svojom jedinstvenom interpretacijom autorskih pesama, a naročito kada se približila publici. Pesme posvećene našem Banatu, iz sadašnjosti ili prošlosti, govorili su nadahnuto i te kako zapaženo i ostali članovi Vršačke Afirmacije Umetnika „ARS“: Srbislav Srba Bošković, Angela Tot i Marica Ćosić.

Završni deo programa bio je ispunjen narodnim igrama u izvedbi tri izvanredna folklorna udruženja, koja su prikazala igre na madjarski, rumunski i  srpski način – lepotu različitosti naše Vojvodine. Da su na publiku izuzetno pozitivno delovali, govori i činjenica da je ista, nakon poslednjeg nastupa, zaigrala kolo sa učesnicima ovog zanimljivog programa. 
Druženje se nastavilo uz domaću rok grupu i dobro poznate hitove, kao i razmenu sveopšteg utisaka među učesnicima da je „Banat Fest 2018“ na pravi način doprinela očuvanju tradicija naroda koji čine lepotu različitosti Vojvodine. Toplo se zahvaljujemo što smo bili deo tog vrednog kuturnog očuvanja.


Tekst: Marica Ćosić
Korektura i dopuna: Nikolina Nina Babić

Fotografije: Ferenc Koso, Srbislav Srba Bošković

Saturday, August 18, 2018

ВАУ "АРС" на "Данима преображења Срба у Румунији" 2018


18. августа 2018. Верица Преда ПреВера, Србислав Срба Бошковић, Николина Нина Бабић и Драгиша Преда упутили су се и ове године пут дунавске клисуре у Румунији где су се одржали јубиларни, 25. по реду „Дани преображења Срба у Румунији“, у организацији Савеза Срба у Румунији, и међу њима Славомира Гвозденовића, идејног творца и традиционалног домаћина ове велике културне манифестације, једне од највећих које организују кровне културне институције Срба у дијаспори.
Реч је о манифестацији која се сваке године одржава од 17. до 19. августа, уочи верског празника Преображења Господњег, на релацији Темишвар – Стара Молдава –Љупкова – Белобрешка – Базјаш. Свечано отварање, дакле, десило се у Темишвару  у просторијама Генералног конзулата Републике Србије, уз присуство и поздравну реч конзула на одласку Ирене Радојичић и председника Савеза Срба у Румунији, Огњана Крстића. Достојанствени интелектуални апел за културним националним опстанком кроз лепу поетску реч даље се наставио у неколико места, да би овогодишњи смирај пронашао у Базјашу, у порти средњовековног српског манастира „Базјаш“- кога је, 1225. године, према предању, основао Св. Сава - односно покрај манастирске цркве посвећеној Вазнесењу Господњем. 
Након литургије одржане уочи Преображења, која је доиста преобразила наш осећај времена из личног у универзално, свепрожимајуће, духовно време спојено са лепотом писане речи, спакване у своју метричку телесност унутар једне посебне песничке вечери одржане у 21.часу, 18.августа, под окриљем домаћина представника Црквеног одбора и Месне организације Савеза Срба у Белобрешкој, као и чланова белобрешког књижевног кружока „Жарко Деспотовић“. Посебне - јер се четврт века одржавања ове манифестације обележило антологијом „Преображенска антологија, Добитници Велике базјашке повеље 1994 -2018“, за чије је објављивање издавачка кућа „Филип Вишњић“ на челу са Дејаном Мастиловићем, добила медаљу и признање „Базјашка захвалница“. 

Још посебнија - јер су стихове говорили угледни добитници „Велике базјашке повеље“: Радомир Андрић, председник УКС-а, Јован Зивлак, песник, критичар и есејист, Драган Јовановић Данилов, књижевник и ликовни критичар, академик Гојко Ђого, Душко Новаковић књижевник и један од оснивача СКД-а и ПЕН-а, Радомир Уљаревић, песник и издавач, и академик Матија Бећковић: „Велика је част да будемо на овом месту. Црква је једини кров који има српски народ, а Свети Сава први српски писац чије име и презиме знамо. Било је и пре њега писаца, а сви они су се у њему поново родили и препородили. Он је поставио најдоњи камен нашег духовног постојања...“. Јединствена - јер се на том месту, управо у Савиној задужбини, већ четврт века додељује по многима најважнија награда у целокупној дијаспори - „Велика  базјашка повеља“, а ове године припала је Његовом преосвештенству владики Лукијану, коју му је, заједно са медаљом с ликом Бранка Радичевића, уручио Славомир Гвозденовић, почасни председник Савеза Срба у Румунији, следећим речима: „Велика је ствар што се окупљамо, ето, не само ових 25 година, него толиких векова око ове светиње, али и што се у „Данима преображњења“ у тој светлости, како нам је преосвећени владика у Генералном конзулату Републике Србије у Темишвару рекао, окупљамо и што ту светлост подижемо, чувамо и њоме обасјавамо своје путеве, и духовне, и књижевне, и свакидашње. Хвала вам што сте сви ових година били уз нас, што је наша црква била уз нас, што је преосвећени владика био уз нас и што смо успели да одржимо нешто што други немају и што је успело да служи на част свима, од Клисуре до Темишвара, од Темишвара до Арада, и диљем нашег српства у које још увек верујемо и полажемо велике наде. Ово је велика свечаност или прослава светлости, јер књга светли боље него много тога другог, што нас прати кроз живот.“ Овогодишњи славодобитник, владика Лукијан, епископ будимски и администратор Епархије темишварске, књижевник, богослов и преводилац српске средњовековне духовне поезије, уједно и члан УКС-а, након Андрићевих речи о њему, обратио се присутнима. Духовну атмосферу је употпунио црквени хор из Белобрешке.

У Српском културном центру у Базјашу, одмах ту под десним пазухом манастира, дакле, догодило сепосебно и јединствено међународно књижевно вече, где су се поред уважених добитника „Велике базјашке повеље“ својом поезијом и/или афоризмима представили и Миодраг Јакшић, Александар Чотрић, Јасна Миланова (Србија), Александар Јовановић (Немачка), Гордана Јовић Стојковски (Македонија), Светлана Матић (Аустрија), Душица Станисављевић, Властимир Станисављевић Шаркаменац (Француска), Лучјан Алексију, Љубинка Перинац Станков, Горан Мракић, Горан Стефановић, Миладин Симоновић, Радивој Симоновић,  Предраг Деспотовић (Румунија), а затим и Верица Преда ПреВера, Николина Нина Бабић и Србислав Бошковић. Посебну ноту драмске веселости, чак и у пасажима дешавања, уносио је Марко Аџић, наш Вршчанин родом.

И ове године учесници су наступима левитирали између високе духовности и поетског стваралаштва, међу уваженим гостима.  Снагом својих речи наводили су разлоге зашто је важно мислити на национлни опстанак и то кроз негу сопственог језика, писма и духовности, ма били у матици или у дијаспори, расејани широм света. То је аманет нама од предака, и потомцима од нас, док нас има.

Текст: Николина Нина Бабић

Фотографије: Предраг Деспотовић, Србислав Срба Бошковић, Николина Нина Бабић

Saturday, August 11, 2018

VAU "ARS" na 6. međunarodnim pesničkim susretima "ORFEJ NA DUNAVU" u Kostolcu


Članovi VAU ARS-a gostovali su na 6. međunarodnim pesničkim susretima pod nazivom „ORFEJ NA DUNAVU“, održanim u sklopu manifestacije „Kostolačko leto 2018“, u organizaciji Kluba ljubitelja knjiga „Majdan“, u saradnji sa Kulturno sportskim centrom „Kostolac“, pod pokroviteljstvom Gradske opštine „Kostolac“.

Pesnikinje, Verica Preda PreVera i Nikolina Nina Babić krenule su  put Kostolca, tragom Orfeja. Svojom poezijom zastupljenom u zajedničkom zborniku „Talasi nesmiraja“ bila je prisutna i naša Marica Ćosić.

Nakon okupljana u Domu kulture Kostolac, poetski nesmiraji preneti su u Domus „VIMINACIJUM“, u sklopu kog je očaravajući muzej gde ne samo da se mogu videti arheološki ostaci iz doba Rima, nego i zvuk toge koja prelazi preko glinenog poda i bat rimskih papuča, ako se prepustite vanvremenom utisku kojim je ovaj prostor ispunjen. Upravo na tom magičnom prostoru, manifestacija je doživela svoje otvaranje, a potom i dodelu nagrada (ORFEJA, za sveukupno negovanje ljubavne lirike, ORFEJEVE LIRE za najbolju ljubavnu pesmu, EURIDIKINOG VENCA za najlepši ljubavni stih) i priznanja, u pisustvu Radomira Andrića, predsednika UKS-a, i Nedeljka Terzića, sekretara UKS-a. 
Među onima koji su okićeni priznanjima bili su: Bajram Haliti, Generalni sekretar Svetske organizacije „Roma Rromanipen“, jedan od najcenjenijih poznavalaca Roma u svetu, tu je bila i Ana Andonova Dalipovski, predsednica centra za provedbu i integraciju Roma u HR i EU i podpresednica Veća romskih nacionalni manjina Grada Zagreba, Zlatomir Jovanović, kulturolog i književnik, zatim i Munir Mezyed, arapski književnik, kandidat za Nobelovu nagradu za 2013. godinu, autor stotine naslova i inspirator mnogih eseja naučnih krugova širom sveta o sebi. 

Svojim prisustvom su manifestaciju upriličili zaista mnogobrojni pesnici, među kojima su: Živko Nikolić, Verica Ilić, Jasna Kosanović, Avdulah Ramčilović, Sabah Al-Zubeidi, Ljiljana Dobra, Gordana Rusinkov Marković, Ružica Kišur- Čelnec, Svetlana Matić, Golub Jašović, Slavica Jovanović, Olivera Šestakov, Jon Bab, Veroslava Malešević, Branko Pražić, Tatjana Đukić Đorđević, Slavka Klikovac, Dragan Coha, Tatjana Tomić, Čedna radinović Lukić Lalić, Smiljana Božić, Lidija Malo-
vić, Jovica Nikolić, Špejtim Sole Sole Sojeva, Slađana Stošić, Dragan Radosavljević, Zorka Stojanović, Violeta Božović, Viktor Radun, Dragana Ž. Nikolić, Aca Vidić, Tatjana Rakić, Zoran Stojićević Rikardo, Gordana Sarić.. Nakon dodele mnogobrojnih priznanja, prikazao se dramulet „Rimske spletke“, autora Veroslave Malešević, koji je dodao još malo duha rimskog doba u komad naše savremenosti - kostimima, intrigama, pokretima.

Učesnici su se, potom, uputili brodu upriličenim za višečasovnu plovidbu po „velikom gospodinu“ Dunavu, gde su uživali u usecima vodenih dina, u koloritu sunca, da bi nakon pauze za ručak na rečnoj plaži, u povratku, uplivali u međusobna poetska stvaralaštva u povratku posredstvom za nijansu preglasnog ozvučenja.
 U devetnaetom času ovog toplog i sadržajem ispunjenog avgustovskog dana, učesnici su se sa broda ukrcali u pozorišnu salu Doma Kulture u Kostolcu, gde su se svi predstavili, u nekoliko krugova, posredstvom poezije zastupljene u zajedničkom zborniku „Talasi nesmiraja“.

Tom prilikom,  u Domu kulture Kostolac, na završnoj svečanosti manifestacije, Udruga za knjizevnost i kulturu "Humščak" Brezički Hum (Hrvatsko zagorje), na čelu sa predsednicom Rižicom Kišur Črlenac, dodelila je Zlatnu plaketu za negovanje srpskog jezika i kulture našoj Verici Preda PreVeri. 


Pored navedenog zbornika, promovisalo se i dvojezično (englesko i arapsko) delo Sabranih pesama pesnika iz Srbije, pod nazivom „Koraci ka izgubljenom raju“, u izdanju Kluba ljubitelja knjige „Majdan“ Kostolac, sa arapskim prevodom književnika Munira Mezjeda.Takođe, po koja reč se povela o ovogodišnjem izdanju časopisa „Majdan“, koga su svi učesnici, zajedno sa šarolikim utiscima, poneli na pokon.
Toplo zahvaljujemo organizatorima na pozivu i prijemu.

Tekst: Nikolina Nina Babić
Fotografije: Nerad Rade, Živko Nikolić

Thursday, August 2, 2018

Veče poetskih „Nostalgija“ Slobodana Milinkovića



2. avgusta 2018, Manifestaciju Kulturnog centra Vršac „Vršačko kulturno leto 2018“, odnosno kulturno leto jedne ravnice, na muzičkom paviljonu na Trgu svetog Teodora, otvorilo je autorsko veče pesnika morskih pučina, kapetana sopstvene i profesije i poezije, i velikog prijatelja plemenitih ideja – Slobodana Milinkovića, jednog od članova umetničke porodice VAU „ARS“-a. Pučinom njegove poezije i publiku i učesnike povela je Verica Preda PreVera, nežno, pažljivo i graciozno, kao da po njoj hoda šapatom. Njegove stihove su nadahnuto izneli Sanja  Vukelić, Danica Černih, Miroslava Kućančanin i Ksenija Joksimović. U pasažima među stihovima, desio se topli muzički predah Petrua Lapadata i Arve Ervina, u izvođenjima veselih španskih, italijaski i francuskih šansona.

Ljubav u njegovim pesmama nose vlastita imena njegovih životnih konaka – selo Dub, u Bajinoj Bašti, gde je rođen, Dalmacija, odnosno Split, kojim je obeleženo srednjošoškolsko obrazovanje u Mornaričkoj srednjoj brodskoj školi, a potom i fakultetsko obrazovanje na Fakultetu organizacionih nauka, a zatim i u Mornaričkoj vojnoj akademiji kao starešina pitomaca; brod „Galeb“, poznat kao Titova rezidencija na moru, i čitavo Sredozemlje kojim je plovio sa svojim pitomcima iz tadašnje Jugoslavije, ali i Libije, Iraka, Alžira, Bangladeša i Palestine, a samo jedno vlastito ime nosi značenje utočišta – Vršac i Vojvodina, u u njima nejgova saputnica Stela. Iz Vršca je detinje isplovio u mornarički život, iz koga je, penzionišući se kao mornariči oficir – uplovio i stišao jedra i kormilo, prenoseći ih u jedno drugačije, papirno more - poeziju. I tu, na belom horizonu Slobodan grafitnim pletivom spaja plavetnilo pučina sa zelenilom ravnica, valove vode sa valovima trave, kukuruza i suncokreta – pokazujući, na koncu, da je ljubav zapravo vezivno tkivo i života i pesme.

Slobodanove reči to avgustovsko veče bile su emotivno more satkano od zahvalnosti prijateljima i stihova posvećenih njima, poput stihova o vršačkom glumcu Ivanu, zatim cvećarki Nadi, o muzičaru, „kafanskom maestru“ Simi Jorgoviću, o svojoj unici i saputnici Steli, i ostalim za njega značajnim ljudima. Verica je otkrila koliko je on bio značajna ličnost drugima, pre svega svojim pitomcima, jednom anegdotom iz bolnice u kojoj je sticajem okolnosti, srećom na kratko, boravio. Shodno običajima da se prilikom posete donesu ponude u vidu, na primer, pomorandži u kilogramima, Slobi je tom prilikom od njegovih pitomaca stiglo ukupno 40 kg pomorandži  (kilogram po pitomcu, kojih je bilo 40). Medicinske sestrice i celu bolnicu hranile su vitaminima i efektom gesta darivanja te pomorandže. „To je jedan od vidova poštovanja jednog sjajnog starešine. Znate, fascinantno je to što Slobodan Milinković nije samo radio svoj posao, on je „proizvodio“ Ljude. Danas je teško proizvesti Čoveka, a on je činio da mladi ljudi budu dobri, da budu pošteni, od ugleda, da budu za primer, kao što je on svojim primerom to i pokazivao.“ Naša učiteljica, Danica Černih je Slobodana Milinkovića i njegovo delo ocenila sa desetkom „zato što u njemu ima lepote za oči, i miline za dušu“, pokazavši to na primeru jedne njegov pesme u sopstvenoj interpretaciji. Devojka svakodnevno okružena stihovima unutar KOV-a, Sanja Vukelić, podelila je sa prisutnima koliko umeju da je ganu Slobodanovi stihovi, izražavajući zahvalnost što je treći put za redom gost njegovih muzičko-pesničkih večeri.


„Znate li ko šeta ulicama ovog grada?! Autor pesme ’Pozdravite moga tatu na ulicama plavog mora’. Jeste znali vi za to? Molim aplauz – gospodin Milinković je autor tih stihova. On često napiše stihove i pokloni ih da ih drugi potpiše, a mi to ne znamo. Mnoge pesme koje se pevaju u Dalmaciji su njegove pesme. On je isuviše skroman da o tome priča, a ovo sam obelodanila bez njega, zato što smatram da to ne sme ostati tajna“, otkriće prisutnima Verica, kao uvod u informaciju da će se njegova pesma naći u jednom prestižnom festivalu u Dalmaciji, Hrvatskoj, da će je pevati jedan ozbiljan pevač koga svi poznajemo i volimo. Slobodan je informaciju potvrdio, kao i svoju skromnost, navodeći da će o tome biti reči kada se bude desilo. Autorstvo tih stihova je poklonio kćerki koja živi u Splitu. Pričao je kroz stihove i o zemlji iz koje potiče njegova saputnica Stela, a blizu je njegovog grada – o Rumuniji. 

Slobina poruka to veče bila je toplija od leta u kom je puštena u etar kolektivnih bubnih opni: „Da mi budete nasmejani, da mi budete veseli, da budete pozitivni, da se volite. Kad voliš, imaš sve. Kad ne voliš, mrziš i samog sebe – ’Našu sreću samo osmeh leči’“. Verica, izašavši iz uloge moderatora i ušavši u ulogu Slobodanovog prijatelja, posvetila mu je akrostih, završivši veče sa „raportom sa ove plovidbe“: „Plovili smo večeras stihovima na ruti, Dalmacija, Malta, Split, Tripoli, Azurna obala, Tulon, i nazad u matičnu luku Vršac. Imali smo mirno more, mirno panonsko more. Košava se umirila dobrotom pesnika i rimama, i prostranstvom, i talasima plodnih polja. Plovidba je bila lepa, uživali smo, u sećanju na maldost i lepe trenutke. Do sledećeg susreta i plovidbe, svako dobro od Boga i ljudi, u ime kapetana broda i nas njegovih mornara“. Još jedan kapetanov poetski prijatelj – Miroslava Kućančanin, posvetila je i podelila nekolike stihove njemu. Slobodan je, u maniru u kom je počeo, završnicu večeri obložio zahvalnicom svojoj mnogobrojnoj prijateljskoj posadi, poželevši dobru životnu plovidbu i mirno more. 

Tekst: Nikolina Nina Babić
Fotografije: Aleksandar Putnik

VAU "ARS" u grožđebalskom ruhu "Žikine Šarenice"

Za starim Rimljanima zapela je tvrdoglava tvrdnja da je u vinu istina (“In vino veritas”), tom napitku od vinove loze duge tradici...