Vršačka afirmacija umetnika "ARS"

Vršačka afirmacija umetnika "ARS"

Sunday, June 17, 2018

Održan Zvončasti festival „Mala prolećna scena 2018“ podržan od strane VAU "ARS"-a


U petak, 15.juna, u NP „Sterija“ održan je završno veče 7. festivala „Mala prolećna scena“, u organizaciji Muzičkog centra „Zvončići“ i prof. Olgice Čeh, pod podrškom VAU „ARS“-a. Festival je u Vršcu jedinstven po tome što je svake godine posvećen jednom znamenitom dečjem pesniku (do sada Ljubivoju Ršumoviću, Dobrici Eriću, Dušku Trifunoviću, Nedeljku Popadići, Dušku Radoviću, Jovanu Jovanoviću Zmaju), a ove godine je otvoren u čast Desanke Maksimović i 120 godina od njenog rođenja. Idejni tvorac festivala je dugogodišnji dirigent i muzički pedagog Muzičkog centra „Zvončići“, kompozitor mnogih dečjih pesmica koje će se uskoro naći na CD-u, biološka majka troje dece i pedagoška majka još mnoštvu mališana u muzičkoj školici - Olgica Čeh.

 Ovo, po mnoštvu pozitivnih ocena docnije, nezaboravno veče otvoreno je nadahnutim govorenjem Milice Todorović upravo Desankine čuvene pesme „Opomena“, obavijenim suptilnom klavirskom pratnjom i plesnom izvedbom plesnog studija „Step Up“. Desankine pesme, takođe, posebno odabrane za ovu prliku, mogle su se čuti u muzičkom ruhu satkanom od glasova dečjeg hora “Zvončići“, uz prepoznatljivu pratnju gitare Nenada Kukića, klavira maestralnog Ivana Jovanovića i bubnjeva Nenada Jovanovića. Veliki hor sačinjen od stotinu učenika prvih i drugih razreda OŠ „Jovan Sterija Popović“ složno je izvelo nekoliko muzičkih numera pod dirigentskom palicom Olgice Čeh, kao pratnja malih muzičkih solista u takmičarskom delu programa. Nevena Đokić, otvorila je takmičarski deo pesmom „Dečja pesma“ (tekst: Verica Preda PreVera, muzika: Ivan Jovanović), zatim su niz nastavili: Milica Đorđević sa „Zvončastom pesmom“ (tekst: Verica Preda PreVera, muzika: Olgica Čeh), Katarina Vučić „Mali čuvari“ (muzika: Olgica Čeh), Natalija Mitrović pesmom „Bake“, Dijana Dmitrović pesmom „Zečje uho“ (tekst: Desanka Maksimović, muzika: Ivan Jovanović), Filip Tot pesmom „Pčelice“ (tekst i muzika: Nenad Kukić), Andrea Lantoš pesmom „Prava istina o Koni i gušteru“ (tekst: Miroslav Aleksić, muzika: Ivan Jovanović), Anja Kojić pesmom „Mama, što’“ (muzika i tekst: Olgica Čeh), Jovana Čarkić pesmom „Lutke računaju“, Sofija Mijatov pesmom „Kiša“ (muzika i tekst: Olgic Čeh), koja je ponela posebne simpatije publike zog neobične horske izvedbe u kojoj su dočarane sve faze kišnog vremena sa grmljavinom. Žiri u sastavu Nikole Matića, Miloša Dobrosavljevića, Verice Prede Prevere i Nikoline Nine Babić odlučili su da svi mladi solisti ponesu ista odličja (medalje), uz paketiće i posebne pesmohvalnice za veliki trud pri izvedbi deset originalnih pesama.

Publiku su kroz program večeri vodili, svako u svom duhu i uzrastu, kontrasni voditelji Natalija Rosić i Jovan Tomašević. Posebna pratnja bili su mali plesni virtuozi iz plesnog studija „Step Up“ Vršac. Pasaže su na radost publike popunili bend „Brave Heart“ i Natalija Rosić, kao i polaznici muzičke radionice gitare Nenada Kukića. Specijalan gost večeri bila je i mala po godinama, a velika po talentu vokalna umetnica Marija Dragičević. Tako je veče, popunjeno do svog poslednjeg mesta u pozorišnoj sali, publiku ispunilo osećajem punoće duha i zadovoljstva nezaboravnih trenutaka. Do sledeće godine. Prijatelji i darodavci ovog čarobog festivala bili su „Drugi oktobar: Moja Voda“, „Knjaz Miloš“, „Kop Gradnja“ d.o.o. Pločice.


Tekst: Nikolina Nina Babić
Foto: Danijela Tot, Zorica Jovanović

Wednesday, May 16, 2018

Вече "Слово о Десанки као инспирацији" у организацији ВАУ "АРС"-а

Крхка девојчица, дете сеоског учитеља, која је кренула из Бранковине уским путем плетући језичко плетиво, стигла је у среду, 16.05.2018,  поменом кроз своје стихове, право из вечности,   у вршачки храм књига - Градску библиотеку Вршац, до нас окупљних поводом стодвадесетогодишњице од њеног рођења у окриљу ВАУ „АРС“-ове меморијалне вечери „Слово о Десанки као инспирацији“.  Дакле, пут  Десанке Максимовић од мале девојчице, рођене у Рабовици, код Ваљева, 16. маја 1898, преко улоге професорке српске књижевности, приповедача, романсијера, писца за децу, преводиоца са руског, словеначког, бугарског и француског језика, члана Српске академије наука и уметности до свевремене песникиње и класика српске књижевности, аутора чији опус броји око 50 књига, описали су модераторском улогом Верица Преда Превера и Јасна Крсмановић, иначе идејни носилац ове вечери.

Вече је отворила директорка библиотеке Весна Златичанин, а затим је слово предала ауторки, која је, путем пројектора изнела песму „Немам више времена“. ПреВера је допунила насловни исказ песникиње да је поразила време и премостила вечност  својим делима и да је тако вечна инспирисала своје песничке пријатеље попут Јована Дучића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Матије Бећковића, Недељка Попадића – у чије су речи сачуваних  у анеготама учесници имали увида.  Десанкин осећај за уметничку симбиозу  препознали су уметници попут Милене Дравић, Драгана Антића, Миру Ступицу, који су гласом оживели Десанкину љубавну поезију, компоновану од стране композитора Александара Кораћа – и десетоминутни снимак тог врхунског рефлекса инспирације, из видео архиве РТС, укључен је као посебан део програма.
Дуња Радовановић и Дејан Ђорђев
 Десанкини интервјуи забележени руком књижевника Новице Ђурића били су инспирација за кратак аматерски видео перформас Дуње Радовановић, Дејана Ђорђева и Николине Нине Бабић, која је била идејни творац наведеног видеа, снимљеног у позоришту лутака "Пинокио".

Иван Арадски
Песме које су инспирисале људе током вишедеценијског Десанкиног стварања изнели су остали учесници, откривајући њене инспирације, попут љубави, родољубља, саосећања, дечијих тема, рефлексивних момената подстакнутих животним ситуацијама у хаику поезији, за коју се мало зна да ју је Десанка писала. Марица Ћосић је својим видео рециталом отворила серију поетских пасажа стиховима „Таква сам ја“, под ободом дамског шешира. Превера је у нежној интерпретацији дочарала песму „Потребно ми је“, а у нешто каснијем наступу и песму „Априлска вожња кроз Војводину“, начињући пасаже са родољубивом поезијом које су наставили у свом духу: Јасна, песмом „Грачаница“, Србислав Бошковић песмом „Балканац“, Данијела Тот стиховима „Србија је велика тајна“. Иван Арадски је својом инспиративном интерпретацијом удахнуо живост стиховима песме „Блаженства“, а Даница Черних је надахнућем из свог учитељског периода изнела дечије песме „Добро јутро, хвалисави зечеви“ и „Априлску песму“. 
Марија Тодоровић
Огоман рецитаторски таленат и ретку емотивну уживљеност фиксирану у погледу залепљеном за сама небеса, показала је Марија Тодоровић.  Јасна је отворила романтични тематски круг једном од најпознатијих Десанкиних песама „Стрепња“, а на њен наступ су се надовезали: Драгољуб Влаховић, сугестивном изведбом песме „Судба“, Зорица Јовановић „Молитва за љубав“ и Милица Кусицки песмом „Не бој се“. Ангела Тот својих веселим казивањем подсетила је присутне на прве Десанкине стихове песме „Залазак сунца“, написаних са њених 14 година. Слоба Милинковић је песмом „Селице“ затворио појединачни рецитаторски серијал. Печат вечери су дали стихови чувене песме „Слово о љубави“, које су изнели сви учесници уједињено, као и свевремене Десанкине поруке пуштене преко пројектора. Глас Анђелије Стојановић прожимао би програм и у њега уносио раскош музике.
Ангела Тот
Многобројан публика у вечери у којој се тражила столица више, понела је са собом овај сусрет са Десанком као празник одабране, лепе и нежне речи, као босиок на реверу до следеће прилике која ће се десити већ у јулу када ћемо заједно са дечјим хором „Звончићи“ и музичким педагогом Олгицом Чех уживати у њиховим композицијама Десанкиних песама и видети још једну вредну рефлексију инспирације на делу. 
Србислав Срба Бошковић

Дух Десанкиних времена додатно је дочаран сценографијом коју је својим рукотворинама достојанствно изнела Зорица Јовановић. За  успешну усаглашеност пројектованог видео програма и живих деоница посебно је заслужна техничка подршка Тамаша Фодора. Данијела Тот је, као и много пута до сад, успела да тренутак  вечери забележи у видео запису, на радост свих оних који физички нису могли бити ту.





Текст: Николина Нина Бабић
Фото: Томаш Фодор, Данијела Тот, Зорица Јовановић

Аматерски видео: Данијела Тот

Saturday, March 24, 2018

VAU "ARS"-ova metamorfoza poetske večeri Dylana Hormana

23. marta 2018, u velikoj izložbenoj sali zgrade „Konkordije“ održano je poetsko veče performans „S unutrašnje strane korica: Dilan Horman (Aleksandar Pavlović)“. Umetnici VAU „ARS“-a su svojim performansom, u kom su doživeli ličnu metamorfozu, predstavili jedno ime i prezime pod kojim stanuje nekoliko umetničkih imena, proporcionalno njegovim talentima: Dylan Horman, Vascrni Kaurin kao njegov „karakterni opis“, „Ulični Šaptač“ - „njegovo zanimanje“ i Aleksa Pavlovski „lik koji nije bio loš“ u celoj ovoj skupini. I svi harmonično dele isti umetnički prostor na različite načine: u originalnom pisanju, u vrhunskom kulinarstvu i zapostavljenom muziciranju na bas gitari.

Pozvali smo ga da se lično iskupi za izdane pirane i bicikl, svojim najboljim argumentima – pesmama i da nam pokaže bit tog bibera koji se trajno uselio pod kožu njegovih mnogobrojnih ljubitelja. Bili su to zaista vražije dobri argumenti. Pre toga, postavili smo ga pred lice suda njegovog stvaralašta kroz našu percepciju. Najpre kroz scenografiju, koju je maestralno zamislila i realizovala Agnesa Mojsin, punu relikvija iz njegove poetike (zastora, perja, kaveza, stihova sa poda, senki, bršljena, kanapa, granja), simbolima mraka iz svakodnevice ne zbog kojih, nego o kojima pesnik peva kroz poetski vrisak. Njegovu imaginaciju stvarnosti personifikovalo je plesno izvođenje izvrsne Teodore Rudinac, koja je pokretima uspela da dočara pojave ludila i nonsensa savremenog vemena i da svoje telo pretvori u pesnikov apel protiv takvog mraka, a sam mrak je iskazan kroz filmsku horor instrumental muziku. 
 Dramatizaciju njegovih stihova, na osnovu  pronicanja u bit Dilanove poetike, osmislila je Nikolina Nina Babić posredstvom efekata šaputanja, zamrznutih scena, slobodnih scenskih pokreta aktera, duetskog govorenja stihova, isti su realizovali Verica Preda PreVera, u ulozi Vascrnog Kaurina, i Dejan Đorđev, u ulozi Lažnog Dilana Hormana, kao i Sanja Veselinović kao metapoetički komentator i izuzetan poznavalac Dilanovih pesama. Uvođenjem dva lažna Dilana hteli smo da ukažemo na problem pojave beskrupuloznih plagijatora, sa kojima se susreće ovaj pesnik, a i kultura uopšte, a na čije je delovanje potrebno baciti „anatemu“. Takođe, Verica Preda PreVera, kroz svoju ulogu, pokazala je da je vascrnost, mrak ili crnilo u Dilanovoj poeziji pogrešno shvaćeno, ono nije samo sebi cilj, gotska poetska relikvija, već povod za pisanje, kako bi nas upozorio na mrak stvarnosti sa razjapljenim čeljustima nad svim glavama u kojima odsustvuje kritička misao i zdrav emocionalni temelj. 
Dejan Đorđević je kroz ulogu lažnog Hormana, svojim toplim glasom i dinamikom kazivanja dočarao lepote istine Dilanove poezije, a kroz iscenirani intervju i snagu njegovih poetičkih uverenja. PreVera i Dejan su, ukrštanjem ruku i zajedničkim izgovarenjem autopoetičkih stihova, uspeli da opredmete vezu između svih stvaralačkih aktera Aleksandra Pavlovića. Njihovim ukrštajem oplođena je pesma i ona dalje inicira plodonosne reakcije drugih umetnika poput Nikole Ćurčina koji je grafički osmislio i objavio Dilanovu prvu knjigu „Zašto se biber uselio ispod tvoje kože?“, čije je i drugo izdanje rasprodato, zatim i umetnike samoinicijativno podstaknute da osmisle njegovu drugu zbirku „99 neispisanih pesama“...Njegovo stvaralaštvo je, takođe, podstaklo i umetnike u okviru VAU „ARS“-a da kreiraju njegov poetski performans. Pijanista muzičke škole „Josip Marinković“, Ivan Jovanović, svojim klavirskim bravurama obojio je sam uvod večeri, a Nenad Kukić zvucima gitare protkao je pasaže programa. I jedan poetski svet se skupio u zbir šapata, senki, projektovanih slika, udvojenih glasova, scena, tela u pokretu, glume i osmišljene improvizacije, iluzija i takav zaokružio jednu celinu. 

Aleksandar Pavlović pozvan je pred oči publike, kao treći, autentični Dilanov „plagijator“, upravo onaj koji mesi, gotivi, dinsta, začinjava, peče i dekoriše svaki njegov stih i kome pozamljuje lik na plakati, koji je osmislio i dizajnirao Miodrag Jovičić. Između jednog ispitivača, Nikoline, i drugog bodritelja, Sanje, Aleksandar je otkrio kad mu se desio Dilan, kako uspeva da usaglasi sve svoje kreativne porive, kada stvara, od koga je podstaknut na stvaranje i koga je on podstakao na stvaranje; govorio je o svom uticaju na stvaraoce i plagijatore i neobičnim kulinarskim eksperimentima, ali i eksperimentima u proznom izrazu i pri tom, nije krio oduševljenje priredbom večeri. Mlada Teodora, talenat koji obećava, u tovečernoj ulozi njegove razigrane inspiracije, uz zvuke prelepe numere „Amazeing grace“ (date kroz raskošni glas Leann Rimes), u smiraju utisaka nakon poetske ispovesti, sa svećom u rukama, probila se kroz senke i došla do njega, osvetlila mu lice, povela za ruku, put izlaza, jasno sugerišući da je njegov poetski put- za njega onaj pravi...

Zahvaljujemo „Centru Millennium“ na sluhu za naš umetnički izraz i doprinos da isti savršeno dopre do sluha publike, posredstvom  sopstvene tehničke podrške u vidu opreme i profesionalne tonske asistencije, kao i Gradskom muzeju Vršac na još jednoj sjajnoj saradnji.



Tekst: Nikolina Nina Babić
Foto: Aleksandar Putnik, Danijela Stojanov, Danijela Tot, Zorica Jovanović, Ljiljana Mudrić

Amaterski video: Danijela Tot

Wednesday, March 14, 2018

Одржан ВАУ „АРС“-ов „Прстохват Микиног бескраја“

У Градској библиотеци Вршац, у 18 часова, 14. марта 2018, управо на дан када се укрштају сва многобројна рођења и бескрајна умирања Мике Антића, ВАУ "АРС" је приредио овом бесмртном магу поезије - меморијално поетско вече "Прстохват Микиног бескраја". Млади иницијатори овог догађаја у ком се тражила столица више, Дејан Ђорђев и Дуња Радовановић, уз модераторску пратњу Верице Преде Превере, били су водичи кроз Микине поетске животе и смрти на један оригиналан и Мике достојан начин. Стварност су присутнима учинили још стварнијом дајући јој мало Микиног нестварног збирни наступи свих учесника - кроз надахнути рецитал његових препознатљивих стихова, кроз видео снимке са Микиним исказима о властитој поезији, кроз живи звук тамбуре, карираним кафанским столњацима, на којима се руменело вино и столом за којим је засео Микин дух да небески намигује актерима вечери и проговори по коју путем видео пројекције. Гошћа вечери била је наша млада драмска уметница Марија Пантин која је удахнула пулс Микиној песми „Данијела“ својом интерпретацијом. А право из хладне Естоније на Микино вече пристигла је Олгица Маринковић, по вокацији прозни писац,  да топло говори пуцкетаве стихове песме „Када ми недостајеш“. 

Дејан Ђорђев започео је вече упечатљивим перформансом надахнутим стиховима „Песме о Мики Антићу“, из пера  Бранислава Петровића. Уз питке звуке тамбуре, текли су још питкији стихови Микине песме „Крој“ у ПреВерином суптилном извођењу, на које се искројило румено казивање Дуње Радовановић чувене Микине песме - „Војводина“ . Са пројектора је пуштен снимак „Песме за нас двоје“ у рецитаторском дуету Николине Нине Бабић и Миодрага Јовичића. Србислав Срба Бошковић је избором песме „Икона“ одао поштовање драгом му боему. На интерпретацију песме „Молитва“ Јасна Крсмановић, ортачки се наслонило казивање песме „Усне“ Олгице Чех. Сања Веселиновић је, уз лепо нијансиране емоције, изнела песму „После љубави“, као што су то, свака у свом упечатљивом маниру, учиниле и Виолета Борка (кроз интерпретацију песме „Експрес за север“) и Љиљана Мудрић (кроз казивање песме „Епилог“). Млађана наша Теодора Рудинац је говорећи песму „Чаролија“ дочарала сву љубав коју је Мика исказивао малишанима кроз стихове посвећене њима. А као фортисимо вечери изведена је Микина песма над песмама - „Бесмртна песма“ у интерпретаторском квартету сачињеном од Верице, Дуње, Дејана и Марије.
За све то време Мика је шеретски говорио са пројекторског плата о својим анегдотама, стварању и песмама и духом засео за импровизовани карирани кафански сто, на ком се руменело вино и белели расути каранфили као његови стихови у бубним опнама нашег сећања. Такав амбијентални дух вечери дочарала нам је еманенција креативности цвећере „Фламинго“ – Јадранка и Агнеса Мојсин, а исти су за очи спречених приредиле Данијела Тот и Зорица Јовановић, кроз видео снимак и фотографију.







Текст: Николина Нина Бабић

Фотографије: Данијела Тот и Зорица Јовановић

Sunday, March 11, 2018

Učešće VAU „ARS“-a na 9. evropskom Fejzbuk pesničkom festivalu

 
Dejan Đorđev, Verica Preda PreVera, Nikolina Nina Babić i Euđenija Balteanu
Članovi VAU „ARS“-a, Verica Preda Prevera, Euđenija Balteanu, Jasna Krsmanović, Dejan Đorđev i Nikolina Nina Babić učestvovali su na dvodnevnom 9. evropskom Fejzbuk esničkom festivalu, održanom  10. i 11. marta 2018. godine, održanog na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog sajma knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.
Jasna Krsmanović

Festival  svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država sveta, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, sa ciljem da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu gostovanjem na Novosadskom sajmu. Ipak, oni poetski stvaraoci koji nisu bili  u mogućnosti da prisustvuju Festivalu, svoje učešće su pružili virtuelnim putem, preko Fejsbuka, postavljanjem svoje autorske pesme na fejsbuk stranici Festivala.
Euđenija Balteanu

Ovaj fistival predstavlja poeziju „kao univerzalnu tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika“ (sa fejsbuk stranice Festivala).
VAU „ARS“-ovci su prisustvovali i sajamskoj promociji KOV-ovih najsvežijih izdanja, održanoj u nedelju, 11. marta, u 14 časova na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Reč je o zbirkama poezije Damira Maleševa „Vreme odbrane“ i „Požuda kao uzbuna“ Aleksandra Jovanovića.
Verica Preda PreVera


Tekst: Nikolina Nina Babić
Foto: Nikolina Nina Babić, Zorica Jovanović, Fejzbuk stranica festivala

Thursday, March 8, 2018

Ukrštaj glasnih i gitarskih žica u osmomartovskom koncertu „Raspevani buketi“



VAU „ARS“ dao je podršku dečjem centru „Zvončići“ i istoimenom dečjem horu, kojim rukovodi muzički pedagog Olgica Čeh, i Radionici gitare „Vršac“, u rukovodstvu Nenada Kukića,  u zajedničkom koncertnom nastupu „Raspevani buketi“ kojim je upotpunjen praznik žena, 8. marta 2018, u Kulturnom centru - na radost naših sugrađanki. Nakon poznate milozvučne pesme „Molimo za finu tišinu“, nizale su se himne posvećene 8.martu i majkama, ali i pesmama posvećenih očevima poput ušima poznate pesme „Jednog dana rešio moj tata“, kao i pesmama sa porukama međuljudske ljubavi - proistekle iz udruženih glasova „Zvončića“, uz podršku toplog zvuka gitare Nenada Kukića. Tu Nenadovu umešnost potvrdili su nastupi njegovih učenika, polaznika Radionice gitare „Vršac“ – Veselina, Sergeja, Andreja, Luke, Alekse, Sandre, Vuka, Jane i Vukašina. 

Verica Preda PreVera, kao moderator pobrinula se da se te večeri fino ukrste stihovi, pesme, muzičkih nastupa i besede i udruže gitarske i glasne žice u ime svakodnevnog isticanja poštovanja prema pripadnicama „lepšeg“ pola, ali i, što je najvažnije – podsticanja međuljudske ljubavi. Pesmokol su započeli stihovi mlade pesnikinje Angele Tot posvećeni upravo ovoj temi. Pesnikinja Ljiljana Mudrić kazivala je stihove zanimljivog naziva „Neću da budemo ravnopravni“, koja je u sebe utkala stav da muški princip stvoren da vodi, a ženski da bude vođen ili od strane „prave“ muškosti, ili od sebe same uz samouspostavljenu unutrašnju muškost. Mila učiteljica Danica Černih kroz svoje stihove i jednostavni pesnički manir iznela je svoj stav istaknut u naslovu pesme -„Kako je biti žena“. Jasna Krsmanović, personifikacija jedne pobede nad zdravstvenim nedaćama i velika motivacija i izazov za svaki izgovor onih koji misle da nešto ne mogu učiniti, zahvalila se svim ženama, a pre svega svojoj istrajnoj majci Zorici, pesmom „Žena jača od čelika“. Zorica Jovanović je publiku podsetila na neke važne reči koje su stvorene perom velikana. Verica je publici kao poklon pružila buker svojih stihova pesme „Definisanje ljubavi“, u kojoj je ovaj fenomen, krucijalan za opstanak, pokušala da objasni stihovima. „Zvončići“ su veče zatvorili pesmom posvećenom upravo najuzvišenijom od svih vrsta ljubavi – univerzalnoj, sveobuhvatnoj, idealnoj, onoj ka kojoj treba težiti svakim svojim korakom i dahom kako bi svako pravo bilo uslišeno i proživljeno.


Tekst: Nikolina Nina Babić
Fotografije: Danijela Tot

Thursday, February 15, 2018

Dečji hor „Zvončići“ učestvovali u humanitarnoj akciji NURDOR-a u Vršcu




                       15. februara 2018. obeležen je Svetski dan dece obolele od raka. Sa Trga sv. Teodora Vršačkog, prvi put do sad, pušteni su zeleni baloni u čast onim mališanima koji su izgubili bitku sa ovom opakom bolešću, ali i kao zelena podrška onima koji se još uvek hrabro bore. Poslata je i poruka da je ova bolest u 70% slučajeva izlečiva, ako se ustanovi i medicinski tretira na vreme, te da borba za zdravlje nije uzaludna, i nada uvek ide uz redovnu zdravstvenu konrolu kao ključna prevencija. Organizator okupljanja u gradovima širom Srbije je NURDOR, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka. 
VAU „ARS“-ovci Jasna Krsmanović, Srbislav Bošković, Zorica Jovanović, i dečiji hor „Zvončići“ na čelu sa muzičkim pedagogom Olgicom Čeh i u pretnji gitariste Nenada Kukića, pridružili su se NURDORO-ovoj akciji podizanja svesti javnosti, kao i pozivu da što više roditelja, volontera i javnih ličnosti, pomognu rad ove organizacije i daju doprinos u obavljanju administrativnih poslova, aktivnosti kojim se apeluje na neophodnost poboljšanja uslova života roditelja i obolele dece, za pomoć pri organizaciji javnih skupova i događaja, kao i pomoć prilikom prikupljanja sredstava za projekte koji će značajno doprineti poboljšanju uslova onkološkog lečenja dece u Srbiji. Program u Vršcu pod sloganom "I ja se borim!", kao i pod internim sloganom „Sve za decu. Decu ni za šta!“, trajao je od 12h do 13h, uz veliki broj posetilaca koji su hladno vreme nadomestili toplotom svojih humanih srca. „Zvončići“ su svojom muzikom, kroz note, uz simbolično poletele balone, slali u etar snagu, ljubav i podršku mališanima koji se hrabro bore za život.
Akciji su se pridružili i pojedini vršački kafići, koji su organizovali kafu za humanost, u trajanju od 8h do 23 h.


Tekst: Nikolina Nina Babić
Fotografije: Srbislav Bošković i Zorica Jovanović

Održan Zvončasti festival „Mala prolećna scena 2018“ podržan od strane VAU "ARS"-a

U petak, 15.juna, u NP „Sterija“ održan je završno veče 7. festivala „Mala prolećna scena“, u organizaciji Muzičkog centra „Zvončići“ i p...